Dankino rođenje
Ljubav na prvi pogled...
Kako drugačije započeti novu godinu, osim novim životom?
Danka, rodjena jedne hladne decembarske noći, a dočekana u toplini svog doma izagrljaju svoje majke, okupana samo svetlošću sveća i suzama radosnicama.
Da bi dete bilo rođeno na najprirodniji i najlepši mogućinačin, pre samog začeća neophodna je svest o svim faktorima koji utiču nazdravlje deteta. Milica, Dankina hrabra mama, i sama je babica i vrlo dobro jeupoznata sa bolničkim sistemom i tretmanom koji majke i bebe dobijaju. Nakon prvog porođaja u bolnici, i nakon svega što je tu videla i doživela, i kao zaposlena, a i kao korisnik, odlučila je da veruje svom telu i da ne dozvoli da njime upravljaju drugi…
13. decembar. Prve kontrakcije počinju, a ja oko 22h dobijam poziv od Micine dule, Andrijane, koja mi govori da je bolje da dođem odmah, inače nećemo stići da napravimo nijednu fotku jer se sve brzo odvijalo.
Stigoh na vreme da uhvatim i suze, i bes, i bol, ali i Miličin glas koji zove svoju bebu u naručje, telo koje sarađuje zajedno sa bebom, i predivnu podršku dule, koja u tom trenutku postaje mnogo više od toga - postaje sestra.
Naponi počinju…
Oko ponoći se činilo kao da vreme stoji, a jedino što se kretalo su Miličini kukovi i treperavi plamen sveća koji su bili jedini izvor svetlosti. Kako su naponi postajali intenzivniji, tako je i nemir postajao sve veći…
Dok jednog trenutka, oko 1h iza ponoći, Milici nije pukao vodenjak, a nakon svega par sekundi, izvirela je namrštena glavica i crni čuperak.
Kao fotograf, morate biti spremni da čekate satima da se situacija promeni, ali isto tako i da budete spremni da se sve može desiti pre nego što trepnete, a upravo to je bio slučaj ove večeri.
Jedina barijera između Danke i spoljašnjeg sveta bio jev odenjak, kog bi u bolnici silom probušili. Dankina mama je čekala, verovala svom telu i bebi, i Danka se rodila baš kada je trebala, ne kada su drugi želeli. Nakon 40ak minuta, Milica je rodila i posteljicu. Neki kažu da majka prolazi kroz dva porođaja – jednom kada rađa bebu, a drugi put kada rađa posteljicu.
Nakon prvobitnog šoka od same brzine Dankinog izlaska, mnogo suza radosnica, zlatnog sata, prvog podoja, kada je sve što je Danki potrebno prešlo iz placente, pupčanik je presečen, a maženje i upijanje lepote i ljubavi novog života su samo nastavili da teku.
Za kraj, ostavljam svoj omiljeni citat:
“There is a secret in our culture and it is not that birth is painful, but that women are strong”
- Laura Stavoe Harm
Moju fotografiju opisujem kao dokumentarnu i intimnu, s toplim, nežnim tonovima. Beležim sirove, iskrene momente – poljupce, zagrljaje, smeh, pa i suze radosnice. Fotografisanje sa mnom više podseća na porodično okupljanje nego na formalnu sesiju. Pristup mi je prirodan, s fokusom na stvaranje prijatnog okruženja, posebno za decu, gde mogu biti slobodni i razigrani. Za najbolje rezultate, uvodim konsultacije kako bismo se pre fotografisanja upoznali i kreirali plan za taj poseban dan.
Zabeležite trenutke
koje ćete čuvati večno.
Zainteresovani ste za fotografisanje? Zakažite konsultacije kako bismo zajedno pronašli najbolje rešenje za očuvanje najvažnijih trenutaka sa vašim najmilijima.
